„Седам сахрана и једна свадба“ ПРЕДСТАВА НА РУСКОМ
Поставка траје од 15.децембра до 21.децембра 2020.године у Галерији Театра 78.
О каквој изложби је реч прочитајте у даљем тексту који смо издвојили из њиховог каталога…
„Током бијекова крајишки народ задесиле су разне недаће, а пречести ратови однијели су у неповрат многа умјетничка дјела, међутим, то није био разлог да овај народ престане да ствара.
Почетком осамдесетих година 20.вијека организована је прва изложба под називом „Кнински ликовни салон“, с намјером да из године у годину окупља све умјетнике с подручја Крајине и тако пружи увид у најновије идеје ставралаца и кретања на ликовној сцени и даде подстицај умјетницима да раде и представе се јавности. Континуитет ове изложбе на кратко је прекинут 1995.године због рата. Народ је протјеран с вијековних огљишта и расељен широм свијета. Ипак, вриједни ставраоци почели су да се окупљају око СКД „Зора“ и одлучили су да наставе живот ове значајне изложбе. Како се у Србији нашао највећи број прогнаног народа Крајине, ту свој живот наставља и ова изложба под мало измијењеним називом, али с потпуно истом идејом и концептом изложбе. Пружајући подршку крајишким умијетницима, временом су им се прикључили и они који су поријеклом везани за Крајину, а затим и већи број колега из Србије и Босне те се тако број умијетника и њихових дјела годинама повећавао, а тиме и број заинтересеованих излагача и свакако посјетилаца.
Стваралачка слобода, неограниченост и неспутаност било каквим условима, темама, техникама или материјалима, доприњели су томе да се на изложби представибогатство идеја и ликовних приступа, сасвим особених и индивидуалних сликарских израза. И тако шетамо кроз родни крај или сасвим непознате крајеве, гледамо лица драгих људи или пак фантастичних бића, расплићемо преплете с народних ношњи тражећи најзагонетније тајне, осјећајући додир вијекова утканих у боје.
На салону излажу афирмисани умјетници, али се прилика даје и неколицини аматера, чији поглед на умјетност и жеља да се баве љепотом стварајушансу да се овдје представе. У оквиру Салона излажу се и радови настали у оквиру ликовне колоније Уметничког братства Манастира Крке, али и дјела истакнутих умјетника који нажалост више нису међу живима, а за живота су подржавали и били дио овог салона. Нарочит подстицај даје се младим ауторима који би требало да наставе традицију и своју дједовину отргну од заборава, преносећи ту љубав и будућим генерацијама. Њима се традиционално додјељује анграда за ликовно стваралаштво младих „Борис Маркош Минго“, која је установљена у знак сјећања на младог крајишког умјетника који је погинуо бранећи завичај 1991.године.
Сва та важна имена ликовне и примјењене умјетности, учинила су јак и сигуран темељ на коме се овај салон већ четврту деценију гради. Све ово резултирало је великом разноликошћу радова и учинило да ова наизглед обична изложба слика и скулптура постане нешто више. Улога овог Салона је двојака. Он има велики значај за идентитет Срба из Крајине, он говори о тим људима, њиховим коријенима, карактеру, снази, упорности, духовним и стваралачким вриједностима, али и о њиховим обичајима, језику, музици… С друге стране ова дјела која настају у садашњости имају специфичну вриједност не само за људе с подручја Крајине, већ ова изложба, као један од најбитнијих културних догађаја Срба из Крајине значајно богати и ликовну сцену и српску културну баштину уопште. За 34 године постојања ове изложбе, створена је једна богата ризница умјетничких блага, те се надам да ће још већи број људи препознати важност оваквих догађаја који представљају и доказ постојања једног народа и битно утичу на његов идентитет.
Ово је тешка година за српски народ, али чини се да су баш такве ситуације често превазилажене уз помоћ умјетности, она је увијек била та која је мисли скретала од брига ка лијепом, онда када је било најтеже.“
Снежана Орловић
Related posts
